Da njegova lista nije osvojila 131 mandat u Narodnoj skupštini Aleksandar Vučić verovatno ne bi na svakom javnom pojavljivanju u protekla tri meseca morao da odgovara na pitanje – kad će vlada.
Da nema apsolutnu većinu, a i da sam ne postavlja neke rokove čije probijanje posle mora da objašnjava, verovatno bi u javnosti bilo više strpljenja i razumevanja za to što još nema nove vlade.
Pri tome, mandatar ima za razmišljanje, (geo)političko kalkulisanje i „udaranje čežnje” potencijalnim saradnicima iz svoje ali i drugih partija, još četrdesetak dana. Toliko je ostalo do 3. septembra, koji je krajnji rok za formiranje vlade.
Mada, kako se pominje u nekim vladinim kuloarima, parlament bi 3. avgusta mogao da počne sednicu o vladi, a novi kabinet Aleksandra Vučića bi u tom slučaju trebalo da bude izglasan 5. avgusta.
Taj scenario se uklapa u jedan od Vučićevih rokova koje je do sada davao.
„Formiraćemo vladu kad budem mogao da formiram vladu, u skladu sa zakonom, a to će, svakako, biti pre 17. avgusta, kad zasedaju direktori MMF-a”, rekao je krajem juna. Pored toga, kako nezvanično saznajemo, svim direktorima republičkih javnih preduzeća poručeno je da svoje godišnje odmore ne planiraju pre 20. avgusta.
Upravo zbog toga što stara vlada već pet meseci funkcioniše u tehničkom mandatu (prethodni parlament raspušten 4. marta), a Vučić od izbora koji su bili 24. aprila ne može da sastavi novu iako ima jasnu većinu, Dveri su ga optužile za „mandatarski puč” i najavile da će predložiti izmenu izbornog zakonodavstva kojom bi se maksimalno smanjili rokovi za formiranje vlade. Ova nova parlamentarna stranka smatra da ti rokovi ne smeju nikako biti duži od 30 dana od formiranja novog saziva Narodne skupštine.
Zakonski rok za formiranje vlade je, inače, 90 dana od konstituisanja parlamenta. Da li je to optimalno za naše uslove?
Bojan Klačar iz Cesida kaže da to u ovom momentu jeste optimalan rok imajući u vidu, kako ističe, prirodu izbornog i stranačkog sistema koji je fragmentiran i sa širokim listama. To znači da su vlade koalicione i da neretko stranke imaju veliki ucenjivački kapacitet.
„To traži vreme pa je i rok manje-više optimalan, uz mogućnost smanjenja ako se sistem pretvori u manje fragmentiran. Trenutno odugovlačenje nije produkt lošeg zakona već stranačke ili lične odluke”, ističe Klačar.
Dijana Vukomanović, predsednica Izvršnog odbora SPS-a, smatra da je pogrešno da se pitanje formiranja Vlade Srbije fokusira na rok. Uporedna iskustva iz evropskih zemalja nam govore da nikada nije kasno, ističe ona. Uz ocenu da rokovi u Srbiju nisu ekstenzivni, ona ukazuje na ekstremne primere: neslavni rekord drži Belgija, gde je oko 550 dana trebalo da se formira vlada te zemlje 2011. godine, a na drugom polu je Grčka, gde je propisani rok da tri partije koje imaju najviše glasova na izborima imaju sukcesivni rok od tri dana da pokušaju da formiraju većinu.
„Formiranje vlade zahteva veliko strpljenje i filigransku veštinu, nije to sprint trka u kojoj su pobednici najbrži političari.“
Dijana Vukomanović (SPS)
„Pitanje eventualnog skraćivanja roka je legitimno i o tome možemo da razgovaramo u skupštini, u okviru Akcione grupe za promenu političkog sistema, gde sve parlamentarne partije mogu da iskažu svoj stav i argumente. Ali, formiranje vlade zahteva veliko strpljenje i filigransku veštinu, nije to sprint trka u kojoj su pobednici najbrži političari”, ističe Dijana Vukomanović.
Spremnost da se o tome razgovara iskazuje i Vladimir Đukanović iz SNS-a, ali ističe da je za promenu rokova potrebna i promena Ustava Srbije. U članu 109. Ustava stoji da se Narodna skupština raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere vladu. On napominje i da nismo ni velika ni moćna zemlja i da moramo da vodimo računa o mnogim pitanjima, pa i o geopolitičkim okolnostima, to jest da je potrebno vreme za veoma osetljivo pitanje formiranja vlade.
„Dobro je što je naš Ustav definisao da dok se ne izabere nova vlada funkcioniše stara, dakle, nema prekida nekog kontinuiteta. Ali, svakako da bi možda moglo da se razmisli i o nekom kraćem roku. Ovaj sada ima i prednosti i mane, mada – postoji i ona izreka ’što je brzo, to je kuso’“, dodaje on.
Za Zorana Krasića iz SRS-a nije problem u rokovima, nego u tome što onaj ko ima 131 mandat ne može da formira vladu. U ironičnom tonu on napominje da je mandatar rekao će da je formira pre nego što Engleska dobije premijera, a na primedbu da je za to već kasno, Krasić ističe da je Engleska dobila – premijerku.
„Za promenu rokova za formiranje vlade potrebna je i promena Ustava Srbije. U članu 109. Ustava stoji da se Narodna skupština raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere vladu.“
Vladimir Đukanović (SNS)
Marko Đurišić iz SDS-a misli da je rok za formiranje vlade od 90 dana predugačak i da ga je potrebno skratiti. Političari bi, objašnjava, trebalo odgovorno da se ponašaju i sve probleme oko sastavljanja vlade reše u kraćem, razumnom roku.
„Ali takođe smatram da je mnogo važnije zakonom regulisati šta vlada u tehničkom mandatu može da radi (sada zakon kaže da obavlja ’neodložne poslove’) jer je tu veliki prostor za zloupotrebe i mogući razlog za odlaganje formiranja vlade”, ističe Đurišić.
Budući da je rok za konstituisanja parlamenta najduže 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata, to se može dogoditi da od izbora do nove vlade prođu puna četiri meseca. Uz maksimalna dva meseca izborne kampanje, vlada može da bude u tehničkom kapacitetu pola godine.
Otprilike toliko je u tom statusu bila prva vlada Vojislava Koštunice. Izbori su raspisani posle promene Ustava, pa je 10. novembra 2006, kada je usvojen Ustavni zakon, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić raspisao izbore za 21. januar 2007. Konstitutivna sednica parlamenta održana je 14. februara a nova, druga Koštuničina vlada, izglasana je 15. maja, petnaestak minuta pre isteka zakonskog roka.
Ta vlada trajala je samo do marta sledeće godine, kada je Koštunica vratio mandat narodu zbog političkog razlaza u vezi sa pitanjem Kosova sa većim koalicionim partnerom, DS-om. Izbori su te 2008. održani 11. maja, a vlada Mirka Cvetkovića je formirana 7. jula. Sledeći, redovni izbori bili su 6. maja 2012, a vlada Ivice Dačića položila je zakletvu 27. jula.
Potom su 16. marta 2014. bili vanredni izbori i prva Vučićeva vlada je izabrana 27. aprila. Brži je bio samo Zoran Đinđić. Republički izbori su održani 23. decembra 2000, a vlada je izglasana 25. januara 2001. godine.
Belgijski rekord u pregovorima o vladi
Uporedna iskustva su najrazličitija. Verovatno će biti teško da iko obori pomenuti belgijski rekord – izbori su održani 13. juna 2010, a vlada je formirana 5. decembra 2011. Naravno, imala je na raspolaganju samo preostale dve i po godine mandata.
Španci su 26. juna ove godine, prvi put od pada Frankovog diktatorskog režima, išli na vanredne izbore, i to zbog neuspelih pregovora o formiranju vlade posle izbora 21. decembra prošle godine.
I Hrvati će u septembru prvi put na vanredne izbore, ali zbog pada vlade. Njihov ustav nalaže da se konstitutivna sednica sabora mora održati najkasnije 20 dana od objavljivanja zvaničnih rezultata izbora, a u isto vreme šef države organizuje konsultacije za sastav vlade. Kad odredi mandatara, on ima rok od 30 dana da sastavi vladu, a ako ne uspe mandat se poverava drugom. Ako ni on ne uspe za 30 dana da obrazuje vladu, predsednik Hrvatske formira tehničku vladu i raspisuje vanredne izbore. Tako je u slučaju poslednjih izbora, održanih 8. novembra prošle godine, krajnji rok za formiranje vlade bio februar ove godine. Vlada Tihomira Oreškovića izabrana je u januaru – ali je pala u junu.
Izvor: Politika
