Stranku slobode i pravde podržava 16,8 odsto ispitanih u anketi Demostata prema uvidu Danasa, što je daleko više od ostalih u opoziciji u regionu Beograda. Odgovori o o pojedinačnim rejtinzima pokazuju da se za Narodnu stranku opredeljuje dva odsto, Demokratsku stranku 1,5 odsto, Pokret slobodnih građana 1,7 odsto dok se za „ujedinjenu opoziciju“ što je bio raniji naziv stranaka iz ove grupacije (bez PSG), izjašnjava još 4,5 odsto.
Stranku slobode i pravde podržava 16,8 odsto ispitanih u anketi Demostata prema uvidu Danasa, što je daleko više od ostalih u opoziciji u regionu Beograda. Odgovori o o pojedinačnim rejtinzima pokazuju da se za Narodnu stranku opredeljuje dva odsto, Demokratsku stranku 1,5 odsto, Pokret slobodnih građana 1,7 odsto dok se za „ujedinjenu opoziciju“ što je bio raniji naziv stranaka iz ove grupacije (bez PSG), izjašnjava još 4,5 odsto.
Ukupno to je 26,5 odsto, naspram 38,9 odsto za Srpsku napredu stranku i 6,2 odsto za Socijalističku partiju Srbije.
Ne davimo Beograd im 6 odsto, a Ekološki pokret Aleksandra Jovanovića Ćute 1,3 odsto. Dosta je bilo ima 4 odsto, Dveri 2 odsto. Demokratska stranka Srbije je na 2 odsto, a Pokret obnove kraljevine Srbije na 2,2.
Zavetnici imaju 1,9 odsto, a Srpska radikalna stranka ima 1,4 osto. Socijaldemokratska partija i Liberalno-demokratska partija su ispod jedan odsto, dok se za ponuđen odgovor „neko nov“ opredelilo 1,7 odsto.
Kako je objasnio Srećko Mihailović, vodeći istraživač Demostata na predstavljanju istraživanja u Medija centru, Beograđani su za to da se opozicija udruži, a nalazi se kreću između remi pozicije, odnosno „biće nerešeno“ i pobede opozicije.
„U ovako napetim predizbornim političkim situacijama ispitanici neće uvek izraziti svoje opredeljenja za konkretnu partiju. Za izborno opredeljenje u Beogradu smo koristili posrednu proceduru za utvrđivanje izborne orijentacije, pitali smo koji su najveći problemi i ko može najuspešnije da ih reši. Na osnovu tih odgovora smo procenjivali orijentaciju, zbog činjenice da u isto vreme imamo parlamentarne i predsedničke izbore, pa da ne bi došlo do mešanja tih izjava, za koga će glasati na kom nivou“, rekao je Mihailović.
On je istakao da je kada je reč o grupacijama, one su svrstane na način na koji se time „najviše operiše u javnosti“, ali ne znači da će takve ostati do izbora.
„Do izbora imamo sto pedeset dana, to vreme je za političke partije i koalicije veoma kratko, a za građane to je daleka budućnost, tako da ne treba očekivati da će rezultati koje smo sada našli, biti i najtačniji, oni su najverovatniji“, istakao je Mihailović, ističući da je istraživanje rađeno na teritoriji regiona Beograd i da se podaci ne odnose na Srbiju.
Kako je Mihailović naveo, reč je o telefonskoj anketi u kojoj je odgovore dalo 1200 Beograđana u prvoj polovini oktobra meseca, i to i iz užeg centra i svih beogradskih opština proporcionalno.
„Treba reći da je za odgovor bilo potrebno pet telefonskih poziva, od četvoro je prekinulo ili odbilo, a jedan je prihvatio, i iz ovoga proizilaze sve slabosti ispitivanja, jer je autoselektivan budući da su sami ispitanici odlučivali hoće li, ili neće da razgovaraju sa anketarom. Prednost je što je u ovoj kovid situaciji to jedani način koji obezbeđuje rezultate, budući da anketa ličnim kontaktom nije moguća, kao što je i anketa onlajn putem, zbog prirode našeg građanstva još manje moguće“, istakao je Mihailović.
„Na prošlim izborima u regionu Beograd imali smo izlaznost od 38 odsto, u ovom našem istraživanju izlaznost je 67 odsto, stvar je obrnuta, onoliko koliko je onda bilo apstinenata i bojkotaša izbora, toliko sada imamo onih koji su izborno opredeljeni“, naglasio je Mihailović.
Preuzeto sa: https://www.danas.rs/
