Nakon što je prethodnu godinu obeležilo beskrajno ponavljanje tvrdnje da je predsednik Srbije bezbednosno ugrožen, nova je počela aferom koju je otvorio sam Aleksandar Vučić.

U novogodišnjem intervjuu listu Kurir, Vučić je istakao da je dugo, više od godinu dana, prisluškivan i da poseduje snimke sopstvenih razgovora koji dokazuju tu tvrdnju.

I dok ministar policije najavljuje istrage, a većina medija upire prstom u počinioce, sagovornici Danasa naglašavaju da će, tek pošto se slegne prašina, moći da se utvrdi da li je predsednik zaista prisluškivan ili je u pitanju još jedna afera dizajnirana da preusmeri pažnju javnosti i mobilizuje biračko telo.

– Teško je u ovom trenutku proceniti koliko je autentična teza da je predsednik Republike više od godinu dana bio prisluškivan. Može da bude tačno, ali i ne mora, kaže za Danas Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Podsećajući na beskrajan niz afera koje su tvrdile da je predsednikova bezbednost ugrožena, da se spremaju državni udari i da je meta stranih obaveštajnih službi, Petrović napominje da nijedna od ovih afera nije bila istražena do kraja.

– Mi nikada nismo imali efikasne istrage i sudske postupke nakon plasiranja ovih afera. Najkonkretniji slučaj je bio pronalazak oružja u Jajincima, gde je tužilaštvo zbog nedostatka dokaza odustalo od krivičnog postupka. Sudeći prema tome, sklon sam da poverujem da će slično biti i sa ovom aferom i da je u pitanju nastavak narativa o ugroženosti predsednika, navodi Petrović.

S druge strane, on napominje da predsednik Republike po automatizmu predstavlja najatraktivniju metu za prisluškivanje i u drugim zemljama, ali u Srbiji još više pošto se najbitnije odluke donose na jednom mestu.

– U tom smislu ne bi smela da bude novost da obaveštajne službe posvećuju pažnju komunikaciji predsednika, ali je posao kontraobaveštajne službe da takve pokušaje onemogući, ističe Petrović.

Pretnja, međutim, sudeći prema pisanju dnevne štampe, ovoga puta nije došla od inostranih obaveštajnih službi.

Kako su prenele Novosti, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije „već neko vreme“ vodi istragu o navodima Aleksandra Vučića, ističući da je istraga „strogo zatvorena“ i da se sprovode određena saslušanja.

Da se istraga vodi, za televiziju Prva potvrdio je i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin tvrdeći da će doći do istine, a da će pravosudni organi raditi svoje, kao i da je rano da se priča o tome šta je bio cilj prisluškivanja predsednika.

Narodni poslanik SNS-a i branilac vlasnika plantaže Jovanjica Vladimir Đukanović je u izjavi za tabloid Alo naveo da ima određena saznanja da su predsednika prisluškivali pojedini ljudi iz policije.

Momir Stojanović, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), naglašava da je ovakva situacija moguća zbog stanja u domaćem sektoru bezbednosti, čije se institucije, napominje, ne nalaze ni pod kakvom kontrolom.

– Sektor bezbednosti je rascepkan na niz institucija koje jedna sa drugom nemaju dodirnih tačaka. Većina ljudi zna za BIA, VBA i VOA, ali malo njih zna da i druge institucije imaju odeljenja koje imaju ovlašćenja da sprovode posebne istražne metode kao što su Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca, Ministarstvo unutrašnjih poslova… Praktično je svaki ministar želeo za sebe privatnu službu koja će mu prikupljati podatke. Najveći problem sa tim je što su te službe politički instrumentalizovane i upletene u političke sukobe, navodi Stojanović.

Ističući da mediji navode da je Sektor unutrašnje kontrole MUP-a uključen u istragu, Stojanović napominje da je najverovatnije da istraga vodi ka Odeljenju za posebne istražne metode UKP-a.

– Dok sam kao predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti dobijao izveštaje, video sam da je ovo odeljenje koristilo više posebnih istražnih metoda nego BIA, VBA i VOA zajedno. Međutim, moja ideja da se proširi nadležnost odbora kako bi obuhvatila i MUP je odbijena, jer je i tadašnjem ministru i premijeru odgovaralo da oni ne budu kontrolisani od strane skupštine, kaže Stojanović. On ovu aferu smešta u kontekst sukoba unutar SNS-a, ali i napominje da samo efikasna istraga Sektora unutrašnje kontrole i 5. uprave BIA može da pokaže da li su osnovane tvrdnje da je predsednik bio prisluškivan ili je cela priča iskonstruisana.

Podsetimo, neposredno pre Vučićeve izjave da ima dokaze da je prisluškivan, vlasnik plantaže Jovanjica Predrag Koluvija optužio je pojedine pripadnike MUP-a da su mu nudili da prizna da je radio za brata predsednika Srbije Andreja Vučića, ali i da su falsifikovali dokaze protiv njega.

Sličan scenario viđen je neposredno po dolasku SNS-a na vlast. Najpre je 2012. godine, tadašnji predsednik Tomislav Nikolić tvrdio da su on i Aleksandar Vučić bili prisluškivani.

I iako Nikolić nikoga nije imenovao, mediji su uskoro počeli da pišu da je prisluškivanja naložio tadašnji načelnik UKP-a Rodoljub Milović.

Dve godine kasnije, Darko Šarić kojem se sudilo zbog krijumčarenja kokaina, optuživao je Milovića da je nameštao dokaze protiv njega.

Nijedna istraga povodom ovih navoda nije sprovedena, ali je u junu 2014. godine, Milović, zajedno sa još četiri načelnika policijskih uprava, smenjen.

Iz MUP-a u toku jučerašnjeg dana nisu odgovorili na pitanje da li se istraga povodom navodnog prisluškivanja predsednika Srbije zaista i vodi.

Izvor: danas.rs

Kategorije: