Najpre se mislilo da su razgraničenje, korekcija ili podela granica ista stvar i da se samo termini razlikuju.
Ali, ne. Podela, Kosovo deli poput mosta, na Severni i deo južno od Ibra. Sever Srbiji, jug Prištini.

“Kada je reč o zapadu, a tu su na čelu Nemci i Englezi, oni su stava da treba prihvatiti nezavisnost koja je proglašena 2008. i granice koje su utvrđene posle NATO intervencije”, kaže bivši diplomata Zoran Milivojević.

Korekcija granica, spekulišu mediji, vraća istu na onu iz 1953. godine. Srbija preuzme kontrolu nad većim delom ili celom opštinom Leposavić.

Prištini idu delovi Preševa.

Druga mogućnost u okviru korekcije granica je da Prištini pripadnu Kosovska Mitrovica i Gazivode, odnosno deo opštine Zubin Potok, a da Srbija dobije delom Leposavić, opštinu Zvečan i severni deo opštine Zubin Potok.

“Verujem da se oko razgraničenja dosta intenzivno pregovara ali postoje i druge alternative koje mogu biti primenjene u ovoj situaciji”, ističe Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni i ekonomski razvoj.

Korekcija granica podrazumeva da Trepča i Gazivode imaju zajedničku upravu Srba i Albanaca, ili dogovornu privatizaciju, ali u okviru kosovskog sistema.

“Amerika tu ima nešto pragmatičniji stav i to Trampova administracija. Oni su za to da se nađe neki aranžman koji podrazumeva priznanje Kosova ali skloni su da prihvate nešto što bi prihvatile obe strane”, ističe Milivojević.

Razmena teritorija podrazumeva etničku podelu. Odnosno da Srbi Severno od Ibra žive u Srbiji, a Albanci u Preševu, delovima Bujanovca i Medveđe, na nezavisnom Kosovu.

“Mislim da je najmanje verovatna razmena teritorija”,navodi Mijačić.

“Mislim da će rešenje biti fleksibilno i da će isključivati jednu od tih opcija. Može da uključuje više različitih opcija”, stav je Dragana Đukanovića iz Centra za regionalnu politiku.

Četvrta mogućnost je normalizacija odnosa. Bez formalnog priznanja, uz prihvatanje Srbije da Kosovo bude deo međunarodnih organizacija . Za uzvrat bi dobili ZSO sa izvršnim ovlašćenjima.

“Mislim da će članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama svakako zauzimati značajan deo sveobuhvatnog sporazuma između Prištine i Beograda. Biće to jedno od krucijalnih pitanja”, kaže Đukanović.

Opcija je i status kvo ili zamrznuti konflikt. Kosovo bi ostalo trajno sporna teritorija, a Priština bi imala punu kontrolu nad teritorijom i ljudima. To znači i kraj evropskog puta i u slučaju Prištine i u slučaju Beograda.

“S obzirom na diplomatske pritiske i sve ostalo, mislim da se ovo pitanje neće ostavljati nerešeno za neke buduće generacije”, smatra Mijačić.

2019. godinu mnogi vide upravo kao godinu koja ce staviti tačku na pitanje Kosova. Međunarodni učesnici i akteri ovih pregovora i dogovora, trebalo bi da budu garant da će dogovoreno u potpunosti biti primenjeno na terenu.

Preuzeto sa: https://www.b92.net

Kategorije: