Bila jednom jedna zemlja po imenu Srbija. Zemlja u kojoj je živeo narod, na prvi pogled isti kao svi ostali, ali se u mnogome razlikovao od svih drugih naroda. Bio je to narod koji je voleo da s vremena na vreme povede više računa o tuđem nego li o svom životu, narod koji je bio dobar za sve druge, osim za sebe, narod koji je bio pametan,snažan, svoj, ali je to ponekad zaboravljao, narod koji je hteo bolje ali kada bi bio pitan za način na koji to ostvariti, često je ostajao bez teksta. Taj narod je imao snagu da ako padne, brzo ustane.Taj narod je živeo svoj san u svojoj zemlji, samo su ga na kratko loše situacije budile iz njega. Taj narod su Srbi.
U toj zemlji vlast se dogovori sama sa sobom i raspisaše izbore. Izbore na koje bi trebali izaći građani da se izbore za svoje izbore. Polako ali sigurno krenuše.
Jednoga dana, saopštiše da će izbori biti održani 24.aprila, prognoza je dobra za taj dan, sunce, lepo vreme, penzije su odmah sledećeg dana, sve u svemu sreća u najavi. A onda poče izborna trka u kojoj ne znamo ko će odneti pobedu. Pa krenimo da rezimiramo učesnike ove trke od velike važnosti za Srbiju. Da napomenemo da je svako od ovih učesnika uz sebe imao i svoju “armiju” ljudi koja ga je bodrila i davala mu motivaciju za moguću pobedu.
Jedan od učesnika beše visok rastom, sa naočarima, po imenu Aleksandar Vučić. Čovek za koga su svi znali kako izgleda, a ponekima se počeo i priviđati od redovnog pojavljivanja u javnosti. Ubeđen u svoju pobedu na predstojećim izborima, munjevito sakupi glasove za izbornu listu i predade ih u najkraćem mogućem roku. Voli da igra šah sa penzionerima, pobednik u pravljenju dramskih pauza u govoru i višestruki spasilac na kopnu,vodi, po kiši i vetru.
Njegov nekadašnji prijatelj i saradnik Vojislav Šešelj, čovek koga ćete takođe lako prepoznati po malo krupnijoj građi i mekom slovu R koje izgovarrrra ,predade listu, međutim sačeka ga neprijatna situacija jer potvrda o biračkom pravu jednom od 250 kandidata ove stranke bila starija od 6 meseci. Oni to ubrzo ispraviše i trka se nastavi.Da napomenem da on beše na “ratnoj nozi” sa prethodno pomenutom strankom.
U ovu izbornu trku se uključiše Boško Obradovic i Sanda Rašković Ivić sa zajedničkim ciljem i idejom da ga ostvare. Tandem koji hoće srećnu Srbiju predaše listu bez ikakvih tenzija i napetosti, ubeđeni da je narodu dosta sadašnje vlasti I da hoće nešto drugačije.
Zatim stranka Pajtić Bojana ,Demokratska stranka reši da i ona okuša sreću na ovim izborima pa predade listu – Ime Bojana Pajtića možete često čuti u rečenicama onog čoveka sa naočarima sa početka teksta. Često je u ovoj izbornoj kampanji iliti trci davao objašnjenja za razne optužbe koje se tiču njega. Pravdajući se, napadajući i on trči na ovom “krosu”.
Tu nam je i Krkobabić Milan,čovek iz poznate političke dinastije. A ne, ne, moja greška, on je uz Vučića u ovoj trci.
Boris Tadić, i njega znate, bio je na vlasti, malo se odmorio pa se sad vraća na političku scenu. Visok čovek, srebrnkaste kose, nekadašnji miljenik žena, a sada mu, kako čujem polako ali sigurno ulogu preuzima Obradović Boško. Sa njim možemo videti i Čedomira Jovanovića alijas Čeda, koji zajedno sa svojim kolegom veruje da može promeniti nešto u Srbiji.
I svi oni rešiše da krenu do cilja. U ovom periodu do održavanja izbora, biće još mnogo zapleta, raspleta, čarki, svađa, zato je i nemoguće završiti ovu bajku sada. Međutim ono što sigurno znamo, je to da su svi oni izuzetno motivisani da pobede i da pokušaju da budu oni koji će naredih godina voditi ovu zemlju.
Volela bih da mogu da završim ovu bajku sa onim „i živeli su srećno do kraja života“, ali moraću da saćekam do 24.aprila. Ko zna čega ćemo se do tada nagledati i naslušati, jer u snovima i u Srbiji sve je moguće.
P.S.
Ne predlažem vam da uz ovu bajku uspavljujete vašu decu mlađu od 18 godina.
Miljana Ilić
