Sa Srbijom je gotovo, ujedinićemo Mitrovicu, napravićemo etničku Albaniju, čuvajte se, Srbi, pokazaćemo dokle su naše granice – govore proteklih mesec dana političari iz Prištine. Ova kanonada pretnji i ratne retorike deo je institucionalnog duha, ekonomske propasti, uspostavljanja etnokratije i potrebe da se, uoči izbora, zaštiti jedan neodrživi sistem. Čitav proces izbora i demokratije od sukoba 1999. godine išao je u suprotnom pravcu od razvoja tolerancije, povratka raseljenih, života u urbanim sredinama, prava na imovinu, medijskih sloboda i atmosfere koja kaže: ovde se može živeti!
Sve je počelo pobedom Ibrahima Rugove i njegovog Demokratskog saveza Kosova na lokalnim izborima 2000. godine.
Činilo se da je ratni pobednik i komandant Hašim Tači postao mirnodopski gubitnik, ali njegovi komandanti su, u maskirnim uniformama, ušli u kancelarije opština i za radnim stolom obukli skupocena odela. Strance, opštinske administratore, koje su postavljali Unmik i Bernard Kušner na istim stolovima čekali su kalašnjikovi. Ubistva, egzekucija novinara, bombaški napadi, uključujući i onaj na Ibrahima Rugovu, označili su unutrašnje preuzimanje moći i njenu seobu isključivo u krvave ruke komandanata Oslobodilačke vojske Kosova. Međunarodna zajednica, oličena u Kušneru i američkim diplomatama, ohrabrila je ovaj proces i zadala konačni udarac razvoju demokratije i zaštiti minimuma sloboda.
Jedini čovek koji je javno probao da uvede red i spreči put u potpunu katastrofu bio je šef Unmika Hans Hakerup. Probao je da se vrati principima Rezolucije 1244, postigao sporazum s Beogradom, koji je tada predstavljao Nebojša Čović, uspostavio princip „standardi pre statusa”. Time je zapečatio svoju sudbinu: otkriveno je deset kilograma eksploziva ispod njegovog službenog automobila, a prištinske urbane legende govore da je kao mafijašku opomenu dobijao otkinute glave životinja. Posle njega bilo je jasno da neće biti nikakvog reda, slobode izbora, pluralizma i da je ceo prostor postao plen „ljudi iz šume”. Formiranje institucija i razvoj parlamentarnog života potonuli su u kontrolisani haos.
Današnji izbori označavaju konačno uobličavanje moći oružja, nasilja i uzurpacije. Tri partije proizašle iz OVK šinjela – Tačijev PDK, Haradinajev AAK i Limajeva NISMA – drže sve pod kontrolom, osnova njihove ideologije je kontrola moći i naizmenični odnos bezuslovne poslušnosti i ucene međunarodne zajednice. Sila i novac, nasleđe borbe i mafije, oreol pobednika i američkog saveznika, kontrola islamista i njihova upotreba sada su na jednom mestu. Osnovni razlog njihovog ujedinjenja jeste formiranje Specijalnog suda za OVK. Odlučili su da predaju svoje saborce, a oni i javnost će na tu žrtvu pristati. Vrhunske advokate i novac za njih, poslove i položaje za porodice obezbediće ova „haška vlada”, ako odnesu pobedu. Jasno je svima: mnogo je bolje ako te u Hag pošalje Hašim Tači, nego ako to bude uradio Isa Mustafa. Drugačiji je i osećaj svedoka, jer znaju kako je prošla većina nesrećnika u procesu protiv Ramuša Haradinaja. Stranci će biti zadovoljni – društvo je sposobno da preispita svoje najosetljivije probleme.
Na drugoj strani izborne klackalice su žilavi Rugovini naslednici Demokratski savez Kosova, dosadašnjeg premijera Ise Mustafe. Ova partija uključuje široki spektar stare komunističke administracije, titoista, enverista, ostataka izopštenog gradskog sveta i duha. Nikada nije uživala podršku Amerikanaca, jer nisu bili sposobni da istog trenutka ispunjavaju njihove zahteve i smatraju se sporim prevaziđenim reliktima socijalizma.
Treći faktor su mladi gnevni ljudi iz pokreta Samoopredeljenje. Oni zamišljaju kako je izgledala borba OVK i optužuju Tačija da je pogazio izvorne ideale. Viđeni su kao najekstremnija grupacija i služe da međunarodnoj zajednici saopšte ono što ostali ne mogu i ne smeju.
Još jedan igrač na političkoj sceni dolazi iz sveta tajkuna i novca, osenčen vezama sa Rusima i od retkih intelektualaca označen kao nepouzdan faktor. Reč je o Bedžetu Pacoliju, koji je za Jeljcinovog vremena u Moskvi napravio veliki posao i obnavljao Kremlj.
Istorija izbornih procesa na Kosovu i Metohiji obeležena je nizom skandala i nepravilnosti, koje je Kristofer Del, bivši američki ambasador i jedan od najvećih prijatelja Kosova, u jednom trenutku definisao terminom „industrijska krađa glasova”. Da li je moguće sa ovakvom predistorijom, sadašnjom atmosferom, rasporedom snaga i programa ostvariti minimalan stepen razvoja sloboda?
Idealan model vlasti Hašim Tači je pronašao u susedstvu, kod najmoćnijeg čoveka u Crnoj Gori Mila Đukanovića.
„Sviđa mi se ovaj Đukanović. Žao mi je što bolje ne znam srpski – baš se nekako osećamo”, kazao je Tači nakon jednog od susreta u kojima je, izgleda, pre svega, učio tehnologiju vlasti i vladanja. Kako god da se glasa, zna se ko pobeđuje.
U takvo grotlo suprotstavljenih sila i interesa ušao je i desetkovani srpski politički spektar. Posleratno razumljivo odbijanje da se učestvuje u političkom životu, uslovljeno dnevnim otmicama i ubistvima, nije obeshrabrilo međunarodnu zajednicu da pronađe pogodne Srbe koji će, uglavnom, služiti kao dekor u prištinskom parlamentu. Ako je za Albance primenila logiku po kojoj oni, kao odani saveznici, mogu raditi šta god hoće, na Srbe je, prema izveštaju jednog zapadnog diplomate, primenjen afrički kolonijalni model: od potpuno nesposobnih geto tipova napravljeni su generali. Suočen sa pritiskom Zapada, Beograd je u različitim periodima pristajao na njihove usluge. Mali kadrovski kapacitet i veliki značaj Kosova i Metohije rastrgli su političko biće kosovskih Srba.
Surova podela na patriote i izdajnike nigde nije brutalna kao ovde, nigde se brže ne može preći put od patriote do izdajnika i nazad. Tako je i ova desetodnevna kampanja sa Srbima u šest kolona, a nema ih dovoljno, čak ni za jednu, donela sve one porodične emocije i surovosti koje oduzimaju životni elan neophodan za opstanak u neprijateljskoj sredini. Obračun među srpskim političkim entitetima ličio je na tuču u zatvoru, lišen svake ideologije i vizije. Šta ih već sutra, ovako iznurene, čeka? Učešće u vladi Ramuša Haradinaja ili moćnog Kadrija Veseljija, saradnja sa administracijom Rugovinih naslednika koji će sve uraditi da izleče kompleks kukavica koje nisu ratovale protiv Srba, ili podela moći sa rasističkim stavovima sledbenika Albina Kurtija, koji jedva priznaju da Srbi postoje.
U međuvremenu, na KiM ne mogu da stignu knjige, čak ni poštom, ne važe srpske lične karte, medijske kuće BIRN i INTERNjUZ traže da se kazni Srpska lista zbog zalaganja protiv vojske, upotrebe imena Metohija, očuvanja srpskih institucija, karte na kojoj je prikazana Srbija… Centralna izborna komisija Kosova uvažava žalbu medija i kažnjava Srpsku listu s 25.000 evra. Svaki dan nosi novu prepreku. Dobrodošli u tamni vilajet, na izbore!
Preuzeto sa: www.politika.rs ( autor: Živojin Rakočević)
