Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić rekla je da rušenje u Savamali nije trebalo da se izvede na način na koji je to urađeno i da nadležni treba da odgovaraju, ali da važan projekat "Beograd na vodi" treba da nastavi da se gradi. Ona je ocenila da su protesti legitimni, a da je Vučićeva pobeda na izborima neupitna i velika.

Pitanje rešavanje slučaja rušenja u Savamali od pre godinu dana, rekla je Brnabić u Presingu, jeste legitimno pitanje, ali značaj projekta "Beograd na vodi" ne može da se odvoji od cele te priče. "Rušenje treba ispitati, nadlezni treba da odgovaraju, ali jako je važno istaći da je to važan kapitalan projekat od strateškog interesa za Beograd i Srbiju", rekla je ona i dodala da je "strašno" da je taj projekat od prvog dana nailazio samo na kritike.

Urbanisti, arhitekte, nevladine organizacije, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, čuli smo da se uništava najlepši deo Beograd, a on je stajao kao deponija u više od 50 godina i niko nije digao glas za taj najlepši deo Beograda, koji je bio najveće ruglo više od 50 god, niko nije rekao 'hajde da napravimo nešto'. A ova vlada je to realizovala.
Kako je rekla, i pre ulaska u vladu apsolutno je podržavala projekat, izuzetno značajan za građevinsku industriju i važan i za izgled i imidž Beograda. Ono što joj nije jasno, dodala je, jesu brojne kritike od kako je krenuo projekat.

Ona je ipak rekla da rušenje apsolutno nije trebalo da se izvede na način na koji je to urađeno, i da je mogao i morao da se nađe način da se to uradi u skladu sa svim zakonima, ali i dodala da je apsolutno za to da projekat nastavi da se gradi.

Upitana kako komentariše to što je nepoznato dokle je stigla istraga u ovom slučaju i posle godinu dana, ona je rekla da nema informacije o tome, ali da nije neuobičajeno u Srbiji da „sudski procesi traju duže i od godinu dana“.

Građani su bez daljnjeg rekli koga hoće za predsednika

Brnabić smatra da su svi protesti legitimni iako su mogli biti „demokratskiji“, a da je vlada fantastično reagovala na proteste pokrenute u gradovima Srbije posle izbora. „Nije bilo policije, svi su ispoštovali te proteste, iako demonstranti nisu ispoštovali svoje sugrađane. Kako god da su nastali protesti, oni spontani više nisu, a valjda je ok i prema drugim građanima da se kaže kuda će ići. Sve skupa, to može da bude dosta demokratskije“, rekla je.

Dodala je da se slaže da za demonstrantima treba razgovarati, ali da nije sigurna koga treba pozvati i "kako razgovarati sa grupom koja nema organizatora i spontano se okuplja".

Pobeda Aleksandra Vučića je do te mere neupitna, do te mere brojčano velika, da ne postoji prostor za bilo kakve spekulacije niti oko spiska, niti oko krađe. „Građani su bez daljnjeg rekli koga hoće za predsednika“, kazala je.

Govoreći o izborima, ocenila je da kad imate takvu pobedu, fer je i demokratski da se čestita i „strašan je taj čin nečestitanja nekome sa kim ste učestvovali u trci“. Kampanja jeste bila prljava, ali je iza nas i sad svi treba da radimo za Srbiju, dodala je.

Brnabić je rekla da je u štabu SNS-a posle saopštavanja rezultata u izbornoj noći bila jer je Vlada njen tim. „To je tim kojem pripadam, Aleksandar Vučić je predsednik vlade, predsednički kandidat koji je odneo ubedljivu pobedu, bilo bi nevaspitano da ne odem i da čestitam mu“.

Fascinantno spekulisanje u vezi s biračkim spiskovima

Brnabić je rekla da je tvrdnja da je u birački spisak bilo upisano 800.000 građana najfascinantnija od svih stvari koje je čula posle izbora. „Važno da prestanemo da spekulišemo oko biračkog spiska, ta brojka od 800.000 je bila po svim medijima, koliko je to neverovatno, porediti popis stanovništva i birački spisak, te dve stvari su neuporedive“, kazala je.

Ona je navela da je popis stanovništva pokazuje broj ljudi koji žive u Srbiji, ali da ima onih građana koji bojkotuju potpis, koji neće da se popišu, ili nisu bili tu u trenutku popisa. Ponovila je da sedam miliona birača nije uporediva brojka sa biračkim spiskom.

Rekla je da je 2012. urađeno obimno ažuriranje spiska, i da su nakon toga svaki dan u lokalnim upravama ažururirani spiskovi, a da jedino nije urađeno prenošenje matičnih knjiga u elektronski oblik. Kako je navela, do sad je ukupno preneto iz lokalanih samouprave 92 odsto th podataka.

„Osećam se odgovorno za svaku zdravstvenu karticu koja kasni“
Govoreći o novim zdravstvenim karticama i kašnjenju u njhovom izdavanju, ona je priznala da je ova akcija „daleko od uspeha“ i da su tome doprineli razni faktori. Država jeste mogla u januaru 2016. da uveže RFZO i matične knjige, a ne tek u novembru, ali ova vlada je prva koji je stavila to pitanje na agendu i to se sada radi.

Najavila je da će te baze biti povezane do juna i da će u junu biti puštena pilot fazu testitanja rada baza podataka, a u oktobru će ona biti puštena za sve građane pa više neće morati da overavaju knjižice. „To će se desiti u 2017, garantujem“, rekla je.

„Osecam se odgovorno za svaku zdravstvenu karticu koja nije došla na vreme, iako smo mi bili samo šalter“, dodala je Brnabić.

Izvor: N1