За само три недеље Нови народни договор је представљен у 12 градова. Последњи у том низу био је Чачак.
У петак вече предлог Новог народног договора представљен је у Чачку, као 12-ом граду и крају Србије у који је стигла нова политичка идеја Двери-Покрета за живот Србије за само три недеље. Овим поводом премијерно је приказан нови промотивни филм о 12 година Двери и отвореној политичкој перспективи једне од најактивних српских нестраначких патриотских организација данас.
Пред око 300 присутних у великој сали Дома културе у Чачку, који је био 12-и град у оквиру првог круга представљања предлога Новог народног договора, у име Двери-Покрета за живот Србије говорили су: Владан Глишић, Срђан Ного и Бошко Обрадовић.
Уводну реч дала је Љиљана Ранковић, професор српске књижевности из Чачка, а потом је премијерно приказан најновији промотивни документарни филм о 12-огодишњој историји Двери: од часописа до Покрета за живот Србије.
Владан Глишић је указао на константно кршење изборне воље грађана, страначку негативну селекцију и лидерске сујете, државну подршку разбијању породице, медијску проституцију и недомаћинско вођење економске политике. Насупрот томе,
Двери излазе на следеће парламентарне изборе са независном изборном листом састављеном од угледних људи из локалних средина и различитих стручних области, који су згађени над дневном политиком одавно ван политичког живота. Морамо у изборни процес вратити више од 60 процената апстинената који не желе да изађу на следеће изборе, тврде да су сви исти и да немају за кога да гласају.
Срђан Ного је упутио питање свима присутнима када се последњи пут неко договарао са њима? Ко је са грађанима Србије договорио нови статут Војводине, резолуцију о Сребреници, геј параду, регионализацију, продају Телекома, распродају и задуживање Србије? На којим изборима смо гласали за овакву политику владајућег режима?
Посебно се осврнуо на деловање Уједињених монопола Србије које чине стране банке и мултинационалне компаније, домаћи тајкуни, корумпирани политичари и контролисани медији, и истакао да су Двери покрет против Уједињених монопола Србије, а за јаку Србију која ће додатно опорезовати стране банке и корпорације (као што је то учинила Мађарска), увести антимонополске законе и све уложити у пољопривреду, развој села, мала и средња предузећа, домаћу штедњу, домаће банке, науку, културу и просвету.
Бошко Обрадовић се запитао шта је то са Србијом, ко је убио Србију и зашто трпимо понижавање којем нас излаже актуелни режим? Каква је то Србија у којој нико није јавио или обележио да се на данашњи дан навршило 65 година од упокојења највећег Србина после Светог Саве – Светог Владике Николаја Српског? Зашто су годинама затворене Народна библиотека Србије и Народни музеј у Београду, зашто ћути Српска академија наука и уметности, зашто нестаје ћирилица и зашто нас годишње умре 34.000 више него што нас се роди?
Зашто је у Србији све што је српско понижено и увређено? Како је у једној пољопривредној земљи могућа несташица млека? Како смо дозволили свевласт увозничког лобија и уништавање домаће прозводње? Зашто продајемо изворе пијаће воде, земљиште и речне токове?
Уз запитаност када ћемо се побунити, Бошко Обрадовић је своје обраћање завршио речима да су Двери преузеле своје део политичке одговорности, а да је сада српски народ у Србији, региону и расејању на потезу.
По завршетку трибине представници Двери остали су у дугом разговору са Чачанима и другим заинтересованима који су дошли из Гуче, Ариља, Љига и других околних градова и села.
Информативна служба Двери - Покрета за живот Србије
